To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima ni njihovim roditeljima. Njihovi roditelji podržavali su ovu ljubav. Zajedno su išli na letovanja, zimovanja i zabave - bili su nerazdvojni



Boško Brkić, Admira Ismić
Printskrin: RTS

Na današnji dan pre tačno 25 godina poginuli su sarajevski romeo i Julija, Boško Brkić i Admira Ismić. U pokušaju da pobegnu od zla i ludila koje je zadesilo Sarajevo, ali i celu zemlju, ubijeni su na Vrbanja mostu, a njihova smrt od tada celom regionu služi kao primer besmisla ratnog razaranja.

Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.

>>> ČUVAJ MI SINA: Poslednje reči Boškove majke kada ga je s devojkom Admirom ostavila u Sarajevu (VIDEO)

Sedam dana su njihova zagrljena tela nepomično ležala na Vrbanja mostu Printskrin: RTS

Tog kobnog majskog dana 1993. u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu iz Sarajeva ubijeni su snajperom. Čitavih sedam dana ostali su tako zagrljeni da leže na sarajevskom asfaltu, jer se niko nije usuđivao da ih pomeri sa linije razgraničenja. Admirini rodtelji su tek nakon dva dana saznali da im je kćerka ubijena.

Ta slika obišla je ceo svet, a CNN ih je nazvao sarajevskim Romeom i Julijom. Njihova zagrljena tela sklonjena su sa ulice tek osmog dana i sahranjeni su na groblju u Lukavici.

Po završetku rata, 1996, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Lav u Sarajevu gde su zajedno sahranjeni.

PRIČA O BOŠKU I ADMIRI JE PRIČA O LJUBAVI

Priča o Bošku i Admiri, priča je o Sarajevu i ljubavi ispred zastava. Upoznali su se u godini "sarajevske Olimpijade" kada je nešto posebno cvetalo u tom gradu i zajdeno su ostali do smrti, devet godina.

To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima ni njihovim roditeljima. Njihovi roditelji podržavali su ovu ljubav. Zajedno su išli na letovanja, zimovanja i zabave - bili su nerazdvojni.

Prijatelji kažu da niko nije mogao da ih zamisli odvojene, da su uvek išli zajedno i da su bili primer svima kako jedna ljubav treba da izgleda.

Sudbina im je na mostu, koji je Sarajevo delio na dva dela, zauvek prekinula snove - Foto: Tanjug/AP

Planirali su budućnost, zajednički život, venčanje, decu, starost, a onda im je sudbina na mostu, koji je Sarajevo delio na dva dela, zauvek prekinula snove.

Pre nego što je počeo rat Boškov otac je preminuo, a kad je počeo rat u BiH 1992. njegovi majka i brat otišli su iz Sarajeva. Majka ga je molila da krene s njima, ali on nije želeo da ostavi Admiru. Verovali su da će brzo doći i kraj rata. Nažalost, nisu dočekali kraj.

ŽIVOT U SARAJEVU

Bošku je život postao težak u Sarajevu. Neki kažu da su ga psihički maltretirali.

U Sarajevu više nije imao nikoga osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Zbog nje je ostao, čak i dok su na grad padale granate, a ljudi umirali na svakom koraku. Iako su živeli kilometrima daleko, viđali su se svakog dana.

Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.

U maju 1993. godine između Vojske RS i Armije RBiH dogovoreno je da par bude pušten na drugu stranu, da preko Vrbanja mosta pređe na Grbavicu.

Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva i 18. maja 1993. godine krenuli su ka slobodi. Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati. Nažalost, stigli su samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru. Smrtno ranjena ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula.

CEO SVET JE ČUO ZA NJIH

O njima su pisali mnogi. I pesme, i članke, i priče...

Američki reporter Kurt Šork, koji je svetu preneo priču o njihovoj tragičnoj ljubavi, 23. maja 1993. godine za Rojters je napisao da su se zvaničnici obe strane složili da ih puste da pređu liniju razgraničenja.

- Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obe strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, neko ih je pogodio - napisao je Šork.

Istraga o ubistvu Admire i Boška nikada nije vođena i njihov ubica nikada nije otkriven. Obe strane tvrdile su da meci nisu došli iz njihovih redova.

"MA KAKVA JULIJA, KAKAV ROMEO, NIKO SE NIJE TAKO VOLIO"

Sarajevska rok grupa Zabranjeno pušenje pre nekoliko godina snimila je pesmu pod nazivom Boško i Admira. "Ma kakva Julija, kakav Romeo, niko se nije tako volio", samo je jedan od stihova pesme. Bil Maden je takođe snimio pesmu pod nazivom Bosko and Admira.

O Bošku i Admiri snimljen je i dokumentarni film. Režirao ga je Džon Zaritski, a snimljen je u koprodukciji sa "PBS's Frontline", "National Film Board of Canada" i "WDR Germany".

"ČUVAJ MI BOŠKA"

O tome kolika je bila ljubav Boška i Admire pre nekoliko godina posvedočila je i Boškova majka Radmila, koja je utočište od rata našla u Đunisu kraj Kruševca.

- On je ostao zbog nje u Sarajevu, mogao je da pobegne. Govorio mu je jedan njegov drug da izađe, a on ga je pitao: "A šta ću sa Admirom". On je nikad ne bi ostavio. Eto, tako su i završili svoj život zato što je nije ostavio, a ona nije htela da ona ostane a da on izađe. Kod njih je jednostavno prevladala ljubav koja je prevazišla i sve ratove i sve pucnjave. Jednostavno su mislili na sebe a neko je to sprečio i rekao ne - ispričala Boškova majka.

Radmila Brkić, Boškova majka - Printskrin: Youtube/RTV Krusevac

- Išli su u istu gimnaziju, u isti razred. U prvom razredu su se upoznali, i za Novu godinu su počeli da se zabavljaju. Tad je počela njihova ljubav. U tom periodu niko nije razmišljao kako se ko zove, ko je kakve nacije. A da nije došlo do ovog rata, ne bi se ni sad razmišljalo. Pretpostavljam.

Radmila je istakla da nikada nije razmišljala da Admira nije Srpkinja, i da njeni nisu pravili pitanje iako je bilo ratno stanje. Posećivala je njene roditelje i svi su živeli mirno i skladno.

Admira je u septembru, kad je Radmila prebegla u Srbiju, prešla da živi kod Boška u porodičnom stanu.

- To je bila velika hrabrost s njene strane, da ide da živi kod njega, kod Srbina u zgradi gde su sve bili muslimani. Svi su je voleli, i njega i nju. On nikada ne bi izašao bez nje, to je bilo neko ludilo. Njoj sam kad sam odlazila rekla: "Čuvaj mi Boška". Ništa više - ispričala je kroz suze njegova majka.

VIDEO: DUŠO MOJA: Ana Ivanović i Bastijan Švajnštajger vraćaju veru u ljubav

(Telegraf.rs)